Orlando

Књига о Милутину Данка Поповића најтиражнији је роман послератне српске књижевности. Књигом о Милутину Данко Поповић својевремено је изазвао велики отпор правоверних чувара државних и политичких интереса одређених група, а данас се овај роман доживљава као једно од књижевних дела која су допринела да се активније постави питање легитмности комунистичке идеологије у нашем друштву. Лик шумадијског сељака Милутина, који говори о свом животу и о друштвеној ситуацији у којој је у XX веку живео српски народ, постао је један од најзанимљивијих и уметнички најуспелијих ликова српске књижевности XX века…

У роману Чича Горио приказана је слика париског друштва двадесетих година 19. века, које је запало у дубоку моралну и етичку кризу. То је време настајања и развијања капитализма. Основни закон друштва је новац. Свет буржоазије карактеришу привид среће и сјаја, лицемерство, оговарање, подвале, безобзирност, ласкање, док свет сиромашних, с једне стране, карактерише врлина а, са друде стране, лицемерство, грамзивост, ситне душе. Свако од јунака представља једну социјалну групу: Горио — боржуазију, Растињак — ситно племство, виконтеса — париску аристократију, Вотрен — преступнике и злочинце. Вотрен и виконтеса Де Бозеан разоткривају скривену патологију и изопаченост француског друштва. Главни јунак је Ежен де Растињак. Чича Горио представља тип оца чија љубав прераста у страст.

Андерсенове бајке су постале културно уткане у западњачку колективну свест, лако доступне деци, али представљање лекција врлине и отпорности у суочавању са несрећама за зреле читаоце. Неке од најпознатијих бајки су Царево ново одело, Мала сирена, Славуј, Снежна краљица, Ружно паче, Палчица, и многе друге. Његове приче су инспирисале балете, позоришне комаде, анимиране филмове, као и акционе филмове.

Аутобиографија једног од највећих светских научника насег доба, награђена престижном Пулицеровом наградом! Књига која се у САД изучава као обавезна лектира! У свом великом аутобиографском делу Михајло Пупин живописно говори о свом животу: од детињства проведеног у банатском Идвору, породици и коренима, почетка школовања у Европи, до исељења у Америку, тамошњим студентским искуствима, првим пословима и пробијању кроз живот. У Пупиновом лепом језику и мудрости се ужива од прве до последње стране. Упркос временском размаку, ово дело и дан данас остаје савремено и говори о искуствима познатим нашим бројним исељеницима.

Дон Кихот је једно од ремек-дела шпанске и светске књижевности, аутора Мигела де Сервантеса. Једна је од највише објављиваних и најпревођенијих књига на свету. Сматра се каменом темељцем западноевропске књижевности и једним од најбољих објављених дела фикције свих времена, као и најважнијим делом шпанског Златног века. Дон Кихот постаје инспирација многим уметницима широм света, али и симбол обичног човека у борби за остварење својих идеала, као што ће и коњушар Санчо Панса постати синоним пријатељске оданости. Главна тема кружи око питања да ли је могуће наћи идеал у реалности, то јест, да ли реалност побеђује фикцију или фикција побеђује реалност. Ова тема је уско повезана и са концептом људске слободе. Како човек треба да схвати слободу? Какве закључке може да изведе о слободи, након што је искусио? Можемо ли променити свет или свет мења нас? Шта је уопште разумност а шта је лудост? Да ли је морално покушати променити свет?

Кочићево дело настало је према истинитом догађају, али и стварном човеку Давиду Штрбцу (како се назива и главни лик у делу), који је живео у Кочићевом родном крају. Тај човек је одиста био тако особит какав је представљен и у делу. Једном приликом, тужио је јазавца који му је појео кукурузе на њиви, правећи се да није баш бистар како би га уопште пустили на суд, а онда и пресудили у његову корист. Како се спомиње и у драми, стварни Давид такође је поседовао земљу коју је звао „Ни Давидова, ни царска, ни спахијска“, баш како је у драми наведено. Тај назив само је део сатире која кроз хумор исмејава и осуђује тадашњу (Аустроугарску) власт која је тада владала Качићевим крајем и целом државом.

Реч аутора Џона Лафленда: После посете Београду маја 1999 год, више пута сам био у посети Србији, укључујући и Косово. Србија, дакле, има веома посебно место у моме срцу. Нато рат против СРЈ је био жалостан заокрет у историји међународних односа, који је утро пут нападима на Авганистан и Ирак, који су на сличан начин (као и са СРЈ) засновани на лажима и неистинама. У овој књизи разматрам и нападам разлоге изнесене за Косовски рат, и разголићујући их као неосноване, и нападајући потоњи судски процес против бившег председника СРЈ, надам се да показујем да се не сме дозволити да лажи тријумфују нити да се користе као изговор за употребу силе.

Процес (нем. Der Prozess) је роман Франца Кафке објављен постхумно, 1925. године. Франц Кафка је написао роман између 1914. и 1915. године, а постхумно објављен 26. априла 1925. године. Једно од његових најпознатијих дела, говори о Јосефу К., човеку који је ухапшен и одведен од стране неприступачног ауторитета, а природа његовог злочина није откривена ни њему ни читаоцу. Радња се одвија у једном недефинисаном европском граду, а време радње је 20. век. Борити се против бесмисла или га свесно прихватити? Хоће ли човек кроз живот трагати за смислом или ће се препустити судбини, зависи само од њега. Франц Кафка је мађионичар који из црног шешира извлачи осуђеног без кривице, Јозефа К. Обавио га је црним плаштом судбине, који Јозеф К. неће ни покушати да скине. Мистерија необичног јунака у Процесу почиње већ од његовог непотпуног имена. Живи сасвим нормаланим, апсурдним животом, радећи као банкарски чиновник. Свет Процеса је само део слагалице коју ми треба да сложимо. Кафкин Процес је непромењива судбина јучерашњег, данашњег и сутрашњег човека. Живимо у свету, а ван њега. Ходамо већ давно утабаним стазама.

Уловити љубав је збирка веома запажених колумни о љубави и односима које редовно објављује лист Политика. Читалац ће наћи путоказе о судбинским темама које му могу помоћи да свој лични развој усмери ка реалистичним циљевима. О љубави, везама, заљубљености, привлачности, сексу, браку, моногамији, љубави према деци, љубомори, поверењу, свиђању, љубавном сценарију, разочараности, сумњи, неверству, страсти, психолошком уговору, самопотврђивању, разводу, филофобији, удварању, искрености, параленим везама… Миливојевић је стручњак са изванредним талентом да комплексне психолошке феномене веома тачно и јасно приближи читаоцу.

Наш велики мислилац и најбољи познавалац владике Николаја — Др. Јустин Поповић рекао је: "Српска душа је муцала док се није родио Николај да јој нађе израза." То се најбоље запажа у "Нове беседе под гором". Покушавајући да највеће тајне људског ума објасни разумом, владика понире у дубине тајни мисаоним моћима човека, те из тих, до сада непознатих дубина износи на површину истине објашњене најприступачнијим речима — свима разумљивим.И на крају, иако се школовао на Западу, владика Николај, у свом тумачењу не употребљава ни једну једину страну реч. Све изразе је нашао у нашем лепом српском језику. И у томе је његова величина.Радује ме што ће књига "Нове беседе под гором" бити приступачна нашим верницима и читаоцима. Она се по први пут појављује док нас после шест деценија. Топло је препоручујемо, са чврстим уверењем да ће многима помоћи да сазнају тајне живота и смрти."